Službeni glasnik Beograd, 2013.24 cm, 195 str.meki povez, ćirilicaISBN: 9788651916758Prve dve decenije druge Jugoslavije obležili su snažni napori modernizacije putem industrijalizacije. Ova studija slučaja potvrđuje da se u tom razdoblju u jugoslovenskoj privredi povećala međusektorska zavisnost: proces „produbljavanja“ proizvodnje, međutim, ukazuje na politiku supstitucije uvoza koja je dovela do povećane tražnje za visoko kvalitetnim uvoznim međufaznim proizvodima. Privreda je postajala sve složenija, ali njena struktura je i dalje ostala nekompletna, a i promene nisu uvek bile jasno artikulisane. Nagle, gotovo dramatične, promene bile su znamen brzog privrednog rasta i fleksibilnosti specifičnog jugoslovenskog plansko-tržišnog socijalizma, ali i simbol nedostataka u upravljanju na makro nivou i dokaz postojanja u sistem ugrađenih hazarda. Ponašanje primarnih inputa (prinosa na rad i kapital, kao i izvoza) ukazuje na postojanje strukturnih neravnoteža čiji su glavni simptomi nezaposlenost i deficit platnog bilansa. Dinamika takve privrede fundamentalno je različita (i mnogo složenija) od dinamike onih privreda koje karakterišu puna zaposlenost ili opšta nezaposlenost. Takav slučaj je u ekonomici razvoja poznat kao slučaj frustriranog razvoja (ili razvoja sa strukturnim preprekama). Ako je „struktura nešto tvrdoglavo što se opire promenama“ (Gurvič), onda i ova analiza – i kada je reč o savremenim tranzicionim privredama i društvima – ne gubi na aktuelnosti.
