Zavod za udžbenike Beograd, 1998.23 cm, 304 str.tvrdi povez, ćirilicaISBN: 8617071087Priče u ovoj zbirci su onakve kakve narodne priče uvek jesu: nepatvorene, jasne i glasne, i sažimaju narodno iskustvo. U njima su pravda i krivda, moć i nemoć, dobro i zlo, a svaku surovost ili sirovost potire njihova bezazlenost. Odišu svetovnošću i odsustvom svakog verskog žara, pune su duha i neodoljivog humora. U nekima prepoznajemo dobro nam znane motive Pepeljuge, cara Trojana s kozjim ušima, koze i sedam jarića, krepalog kotla, i dr. Sve to pokazuje koliko su ogromne i raznovrsne naslage narodnog pamćenja. Sve priče su veoma čitljive zahvaljući izvanrednom i tečnom prevodu, a fusnote uz priče pojašnjavaju sve što bi, iz kulturoloških i inih razloga, moglo ostati nejasno, a pojedine među njima pravi su biseri prozne minijature.\ U svom pogovoru prevodilac-priređivač nas podseća da je usmena književnost osnova svekolike književnosti i da se ove priče koje putuju kroz kulture, narode i vreme i danas moraju prevoditi "da bi se održao kontinuitet kulture, jer čovek ne može bez drugih ljudi, a već dva čoveka ne mogu bez priča." Narodne priče su deo našeg kolektivnog bića i diraju nas pravo u srce. Zato ovakve knjige imaju najširu čitalačku publiku, publiku otvorenog srca, od najmlađe, preko srednje, do najstarije.\ U svom bavljenju arapskim dijalektima i prevođenju s arapskih narodnih govora S. Leštarić nema ni prethodnika ni premca u našoj arabistici. Štaviše, on je u svom projektu skupljanja i prevođenja arapske usmene književnosti pionir i u širim razmerama, pa će ova knjiga, svakako, biti veoma zanimljiva za stručnjake iz raznih domena, poput etnologije, folkloristike, narodne i uporedne književnosti.\ Jovan Kuzminac
